Kragujevac - Luja Pastera 16/5              Svilajnac - Kralja Petra Prvog 123

Kragujevac - Luja Pastera 16/5              Svilajnac - Kralja Petra Prvog 123

Posetite našu Facebook stranicu     Facebook         063 / 7793 - 197Slusalica

Posetite našu Facebook stranicu     Facebook         063 / 7793 - 197Slusalica

Kragujevac, Svilajnac - 063 / 7793 - 197Slusalica

 

OBRAZOVANJE DECE SA RAZLIČITIM RAZVOJNIM TEŠKOĆAMA OD VRTIĆA DO SREDNJE ŠKOLE

Mnogi roditelji dece sa posebnim potrebama i smetnjama u razvoju nisu sigurni na koji način njihovo dete može i treba da se školuje. Nejasnoće postoje i u vezi toga koja prava i mogućnosti imaju i kako da ih realizuju. U poslednjih nekoliko godina u školski sistem uvedeni su neki novi oblici obrazovanja i često se pojavljuju termini koji roditeljima nisu potpuno jasni. Ovde dajemo objašnjenje postojećih zakonskih mogućnosti za obrazovanje dece sa različitim oblicima razvojnih teškoća, kao i značenje najčešće korišćen termina iz ove oblasti. Ako imate dodatnih nejasnoća ili dilema kako sve može da se pomogne vašem detetu obratite nam se za savet ili mišljenje.

 

INKLUZIVNO OBRAZOVANJE I IOP

 

Šta je inkluzivno obrazovanje i na koga se odnosi

Inkluzivno obrazovanje odnosi se na decu koja zbog određenih razloga imaju teškoće da savladavaju nastavne planove i programe u redovnim predškolskim ustanovama i osnovnim i srednjim školama. Takva deca prema postojećoj zakonskoj regulativi imaju pravo na dodatnu podršku u okviru redovnih obrazovnih ustanova. Cilj dodatne podrške je da se deci sa različitim problemima obezbedi potpuno redovno pohađanje vrtića i škola i uključivanje u vršnjačko okruženje, kao i da im se omogući školsko napredovanje u skladu sa njihovim razvojnim mogućnostima i potrebama. Deca na koju se dodatna podrška u obrazovnom sistemu odnosi su decu koja imaju problem u pristupanju, uključivanju, učestvovanju ili napredovanju u obrazovanju. To su uglavnom:
1. deca sa teškoćama u učenju zbog specifičnih smetnji u učenju, ponašanju i emocionalnom sazrevanju,
2. deca sa smetnjama u razvoju ili sa invaliditetom telesne, motoričke, čulne, intelektualne ili višestruke prirode i
3. deca koja žive u socijalno, ekonomski, kulturno ili jezički siromašnoj i nestimulativnoj sredini.
Smisao inkluzivnog obrazovanja je da se svakom detetu omogući pohađanje predškolske ustanove ili škole (u smislu ustavnog prava na obrazovanje i jednakosti sve dece), da ni jedno dete ne ostane izolovano od svoje vršnjačke grupe i da se obrazovn sredina prilagođava potrebama sve dece, a ne da se deca prilagođavaju mogućnostima ustanove.
Svaka predškolska ustanova, osnovna i srednja škola u obavezi je da deci , odnosno svojim učenicima kojima je to potrebno pruži dodatnu podršku i pomoć i to kroz tri nivoa : individualizovani način rada, IOP 1 i IOP 2. Ovi oblici podrške se sukcesivno uvode, a predhodi im izrada pedagoškog profila.

 1

 


PRVI KORAK-IZRADA PEDAGOŠKOG PROFILA

Ceo postupak pružanja dodatne podrške započinje čim se u toku obrazovnog procesa primeti da dete ne postiže rezultate očekivane za dati uzrast. Ovo zapažanje može da dođe od strane vaspitača, nastavnika, odeljenjskog starešine, stručnog saradnika ili roditelja. U tom slučaju odmah se kreće sa prikupljanjem potrebnih dodatnih podataka od roditelja, vršnjaka, samog deteta i stručnjaka iz drugih institucija. Prikupljanje obično sprovodi stručni saradnik u ustanovi koji na kraju uz pomoć ostalih nastavnika i roditelja deteta pravi pedagoški profil deteta. Pedagoški profil sadrži opis pedagoške situacije deteta (trenutni nivo znanja i saznajnog razvoja, na koji način uči, šta mu stvara najveće teškoće u učenju, šta su mu jače strane u učenju, kako pamti, koje socijalne veštine je savladao, kako komunicira sa drugima, koliko je samostalan, ...).
Na osnovu pedagoškog profila određuju se područja u kojima je detetu potrebna dodatna podrška i pravi se plan individualizovanog načina rada sa detetom.

 

DRUGI KORAK – INDIVIDUALIZOVANI NAČIN RADA


Individualizovani način rada je prvi nivo pružanja dodatne podrške detetu . On podrazumeva otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka u obrazovnoj ustanovi i to kroz:

  • prilagođavanje prostora (otklanjanje fizičkih barijera za boravak i aktivnosti deteta – napr. stavljanje prostornih oznaka za slabovido detet, učionica u prizemlju za detet sa motoričkim smetnjama, sedenje u klupi blizu nastavnika za dete sa problemom u pažnji i sl.)
  • prilagođavanje uslova u kojima se odvija nastava (osmišljavanje dodatnih i posebnih oblika aktivnosti, izrada posebnog rasporeda aktivnosti i sl. – napr. organizovanje vršnjačke pomoći, veći broj časova dopunske nastave, individualizovani rad, ...)
  • prilagođavanje metoda rada, nastavnih sredstava, pomagala i didaktičkog materijala (odnosi se na organizacaju učenja, brzinu usvajanje sadržaja, način provere znanja, način davanja zadataka i sl. – napr. grupni ili rad u paru na času kao oblik vršnjačke pomoći, češće promene aktivnosti na času za decu sa problemom u održavanju pažnje, duže vreme za odgovaranje za usporenu decu, korišćenje kompjuterske tehnologije za decu sa motoričkim problemima... )

Individualizacija se sprovodi u redovnom obrazovnom procesu kao sastavni deo rada vaspitača ili nastavnika.

 

TREĆI KORAK-IOP 1

 

Šta je IOP?

Skraćenica IOP označava individualni obrazovni plan. Sam naziv ukazuje da je to plan obrazovanja namenjen konkretnom detetu koji u potpunosti uvaža obrazovne specifičnosti, mogućnosti i potrebe tog deteta za razliku od opštih planova koji važe za svu decu u grupi ili odeljenju i koji su propisani od strane Ministarstva prosvete. IOP izrađuje obrazovna ustanova koju dete pohađa i ne može se primenjivati ni za jedno drugo dete.
IOP može da se odnosi na jedan deo ili oblast u okviru programa ili jednog predmeta, na ceo program ili predmet, na grupu predmeta ili na sve predmete u razredu koji dete pohađa kao i na vannastavne aktivnosti.
IOP se realizuje u okviru svakodnevnih aktivnosti u grupi odnosno kroz redovni raspored časova u odeljenju kao redovni rad vaspitača ili nastavnika. Ocenjivanje učenika koji se obrazuju po IOP u vrši se isključivo u odnosu na to koliko je dete ostvarilo ciljeve koji su postavljeni u IOP-u a ne u odnosu na kriterijume koji važe za nastavni predmet koji se realizuje na nivou celog odeljenja.

2

 


Šta je IOP 1?

IOP 1 podrazumeva prilagođavanje nastavnog programa predmeta koji se inače realizuje u toj grupi ili razredu. Pri tome opšti ciljevi i ishodi (šta i koliko dete na kraju školske godine iz tog predmeta treba da zna) ostaju nepromenjeni u odnosu na zakonski utvrđeni nivo koji važi za svu ostalu decu ali se menjaju – prilagođavaju sadržaji i načini na koji se oni prezentuju detetu, nastavna sredstva, udžbenici i druga literatura, prostor i uslovi u kojima dete uči (napr. dete sa disleksijom umesto pismenih zadataka radi modifikovane usmene zadatke, za dete sa problemom u pamćenju jedan sadržaj se obrađuje na većem broju časova u sažetijem obliku i sa slikovnim materijalom,...).


Kako se uvodi IOP 1?

Ako mere predviđene individualizacijom u određenom periodu ne dovode do željenog napretka u rezultatima deteta potrebno je da se pređe na izradu i primenu IOP-a 1. Predlog da se počne sa obrazovanjem po IOP-u može da inicira sam roditelj ili obrazovna ustanova (vaspitač, nastavnik, stručni sardnik). U ovom drugom slučaju obavezan je pismeni pristanak roditelja i da se pristupi utvrđivanju prava deteta na IOP i da se pristupi izradi IOP-a bez čega ne može da se sprovodi dalja procedura. Ako roditelj ne da saglasnost ostaje se na nivou individualizacije.
Predlog za pokretanje IOP-a 1 dostavlja se stručnom timu za inkluzivno obrazovanje. To je tim koji po zakonu mora da ima svaka predškolska i školska ustanova. Sačinjavaju ga vaspitači ili nastavnici i stručni saradnik. Ovaj tim može da odbaci inicijativu (napr. ako predhodno nisu preduzete mere individualizacije) ili da je prihvati. U slučaju prihvatanja tim daje predlog direktoru da formira poseban tim za pružanje dodatne podrške navedenom detetu i predlaže mu članove tog tima. U tim za pružanje dodatne podrške ulaze vaspitač ili nastavnik –odeljenjski starešina i predmetni nastavnik, stručni saradnik i roditelj.
IOP 1 izrađuje tim za pružanje dodatne podrške detetu, a usvaja ga pedagoški kolegijum ustanove. Roditelj treba da da pismenu saglasnost za sprovođenje tog IOP-a.

 

ČETVRTI KORAK-IOP 2


Šta je IOP 2?

IOP 2 podrazumeva izmenu ishoda i standarda postignuća jednog predmeta (šta dete treba da uči i koliko treba da zna i može iz tog predmeta na kraju školske godine) u odnosu na opšte propisane programe za ostalu decu kao i prilagođavanje sadržaja i načina rada, udžbenika, nastavnih sredstava, prostora i uslova u kojima se uči tim izmenjenim ishodima i standardima (napr. dete sa intelektualnim teškoćama uči sabiranje jednocifrenih brojeva kada to razvojno može-recimo u trećem razredu, što znači da se za njega kompletan program matematike u trećem razredu menja u odnosu na redovni, dete koristi udžbenik koji odgovara njegovom programu i ocenjuje se u odnosu na to koliko je savladalo svoj program ).

4



Kako se uvodi IOP 2?

IOP 2 može da se uvede tek posle primene IOP 1 u slučaju kad IOP 1 ne dovodi do željenih rezultata. Za uvođenje IOP-a 2 potrebna je saglasnost Interresorne komisije (IRK). IRK postoji u svakoj opštini. Zahtev za procenu potreba za pružanje dodatne podrške detetu koju vrši ova komisija može da uputi roditelj ili po službenoj dužnosti obrazovna, zdravstvena ili ustanova socijalne zaštite uz obaveznu saglasnost roditelja. (IOP 2 je samo jedan od oblika dodatne podrške koji ova komisija može da predloži.) Zahtev za IRK se podnosi izabranom dečijem lekaru nadležnog doma zdravlja (roditelj može sam da se obrati dečijem izabranom lekaru koji bi trebalo da ga uputi u proceduru). Po podnošenju zahteva roditelj dobija poziv od strane komisije u čijem radu učestvuje, posle čega komisija donosi mišljenje. Na osnovu tog mišljenja koje se dostavlja i obrazovnoj ustanovi i roditelju tim za pružanje dodane podrške detetu u obrazovnoj ustanovi donosi IOP 2 po istoj proceduri kao i IOP 1.

 

DODATNA PODRŠKA I IRK


Šta je IRK?

IRK je skraćenica za interresornu komisiju za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku. Svaka opština treba da ima ovu komisiju. Komisiju čine pedijatar, psiholog i socijalni radnik kao stalni članovi i osobe od interesa za konkretno dete kao privremeni članovi. Radom komisije koordinira pravnik – predstavnik lokalne uprave.


Šta je dodatna podrška i kome je namenjena?

Dodatna podrška obezbeđuje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu svakom detetu, odnosno učeniku koji usled fizičkih, komunikacijskih, socijalnih, zdravastvenih ili psiholoških problema ne može delimično ili u potpunosti da realizuje svoje razvojne potencijale i odnosi se na omogućavanje takvom detetu da nesmetano obavlja svakodnevne životne aktivnosti od značaja za uključivanje u obrazovanje, život u zajednici i opšte napredovanje.

Dodatna podrška kojom se bavi IRK podrazumeva:

  1. otklanjanje fizičkih prepreka za pristupanje i korišćenje određenog prostora (napr. ugradnja prilaznih rampi za invalidska kolica ili specijalno označavanje prostora za slabovidu decu i sl.),
  2. otklanjanje socijalnih prepreka (napr. posebna pomoć deci čiji maternji jezik nije srpski ili deci koja dolaze iz društveno osetljivih grupa)
  3. otklanjanje posledica zdravstvenih problema (napr. individualni ili pojačan dopunski rad sa decom koja su zbog bolesti duže vreme izostajala iz škole)
  4. otklanjanje posledica teškoća proisteklih iz smetnji u razvoju i teškoća u učenju (napr. IOP 2, korišćenje odgovarajuće asistivne tehnologije i sl.)


Kako se obratiti IRK-u?

Zahtev za procenu potreba za pružanje dodatne podrške detetu koju vrši IRK može da uputi roditelj ili po službenoj dužnosti obrazovna, zdravstvena ili ustanova socijalne zaštite uz obaveznu saglasnost roditelja. Zahtev za IRK se podnosi izabranom dečijem lekaru nadležnog doma zdravlja na propisanom formularu koji se tamo i dobija (roditelj može sam da se obrati dečijem izabranom lekaru koji bi trebalo da ga uputi u proceduru). Po podnošenju zahteva roditelj dobija poziv od strane komisije u čijem radu učestvuje, posle čega komisija donosi mišljenje. Mišljenje se dostavlja roditelju i ustanovama koje bi trebalo da realizuju pružanje dodatne podrške.

5


Najčešći oblici dodatne podrške

Postoji veliki broj oblika podrške koje IRK može da preporuči i oni se dele na neposrednu i posrednu (kompletna lista oblika dodatne podrške nalazi se u Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu i učeniku, Službeni glasnik RS br. 63/2010).

Neposredna podrška , između ostalog obuhvata:

  • prilagođavanje i nabavku udžbenika i nastavnih sredstava (npr. na Brajevom pismu )
  • iop 2
  • upotrebu prilagođenih nastavnih sredstava i asistivne tehnologije (napr. računari, prilagođene tastature, ekrani na dodir (tač-skrin), prilagođeni miševi, posebni softveri)
  • angažovanje pratioca za ličnu pomoć detetu radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije
  • prevazilaženje jezičke barijere, kao podrška deci kojoj maternji jezik nije srpski
  • vaspitanje i obrazovanje u posebnoj razvojnoj grupi, kao i obrazovanje u školi ili odeljenju za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i sl.

Posredna dodatna podrška između ostalog obuhvata:

  • prilagođavanje okruženja
  • obavezno stručno usavršavanje vaspitača, nastavnika i stručnih saradnika neposredno angažovanih u obrazovno-vaspitnom radu
  • obezbeđivanje prevoza od mesta stanovanja do obrazovne ustanove, odnosno od obrazovne ustanove do dnevnog boravka sl


Šta je lični pratilac deteta?

Lični pratilac (personalni asistent) je oblik dodatne podrške detetu koje ne može samostalno da funkcioniše u obrazovnom procesu u smislu prostornog kretanja i orijentacije, vođenja računa i brige o sebi i komunikacije. To je osoba koja pomaže detetu u fizičkom smislu , ali ne učestvuje u obrazovnom procesu (ne radi sa detetom zadatke, ne objašnjava mu dodatno obrazovne sadržaje i sl.). Lični pratilac može da bude sve vreme uz dete dok traju obrazovne aktivnosti ili da bude u obrazovnoj ustanovi i povremeno pomaže (napr. kada se prelazi iz jedne učionice u drugu ili se ide na nastavu fizičkog vaspitanja). Lični pratilac treba i može da prati dete i na vannastavnim aktivnostima, izletima, ekskurziji ili školi u prirodi.
Pravo na ličnog pratioca ostvaruje se na osnovu mišljenja IRK (vidi Kako se obratiti IRK?). Usluge ličnog pratioca trebalo bi da finansira lokalna uprava koja i bira u saradnji sa roditeljem lica koja mogu da obavljaju ovu ulogu. Jedan lični pratilac se stara o jednom detetu. Roditelj ne bi trebalo da bude u ulozi ličnog pratioca.


Šta je pedagoški asistent?

Pedagoški asistent je osoba koja radi u školi i čiji rad finansira Ministarstvo prosvete. Angažovanje pedagoškog asistenta usmereno je ka većem broju učenika koji dolaze iz socijalno osetljivih društvenih grupa i gravitiraju ka jednoj obrazovnoj ustanovi. Pedagoški asistent direktno je uključen u obrazovni proces ali ne radi samo sa jednim detetom individualno. Cilj rada pedagoškog asistenta je pomoć u uključivanju u školski rad i praćenju nastave za decu koja žive u socijalno i kulturno uskraćenim sredinama.

3


Obrazovanje u razvojnim grupama i školama za decu sa smetnjama u razvoju

Inkluzivno obrazovanje i mogućnost pružanja dodatne podrške deci i učenicima ne podrazumeva ukidanje razvojnih grupa u predškolskim ustanovama ili škola za decu sa smetnjama u razvoju. One i dalje postoje u obrazovnom sistemu i deca sa različitim problemima ih mogu redovno pohađati.
Obrazovanje u tzv. specijalnim vrtićima i školama je potrebno u slučajevima teže razvojne problematike, kada postoji višestruka ometenost ili invalidnost deteta, kada je potreban sinhronizovani rad većeg broja stručnjaka kojih nema u primarnoj detetovoj sredini i kada su na nivou redovnih obrazovnih ustanova iscrpljeni svi oblici pomoći a dete ne napreduje. Za upis deteta u ovu vrstu ustanove potrebna je saglasnost roditelja. Dete je moguće upisati u «specijalni» vrtić ili školu i u lakšim slučajevima ako roditelj to zahteva.
Za upis detetau školu sa smetnjama u razvoju neophodno je mišljenje IRK. Procedura dobijanja mišljenja IRK je ista kao i za sve druge dodatne podrške (vidi Kako se obratiti IRK?) s tim što IRK mora da da posebno obrazloženje razloga upućivanja deteta u ove institucije.

klinički psiholog Brankica Stanojević
dugogodišnji član interresorne komisije

 

Ime i prezime **
E-mail **
Tekst poruke **

Ime i prezime **
E-mail **
Tekst poruke **

CENTAR ZA EDUKACIJU NOVAKOVIĆ

Kragujevac Svilajnac
Luja Pastera 16/5 Kralja Petra Prvog 123

 

 
063/77-93-197  SlusalicaF
info@logopednovakovic.rs
Posetite našu Facebook stranicu  FacebookF

 

Za sva dodatna pitanja, potrebne informacije, sugestije i
predloge stojimo Vam na raspolaganju.

linija footer   IkonicaUp 
Sva prava zadržana. Korisnici mogu preuzimati i štampati delove ili sadržaj ovog sajta isključivo za njihovu ličnu i nekomercijalnu upotrebu.
Svako objavljivanje ili redistribuiranje celog ili delova sajta www.logopednovakovic.rs u bilo kom obliku, je zabranjeno i podleže tužbi.

linija footer670    IkonicaUp 
Sva prava zadržana. Korisnici mogu preuzimati i štampati delove ili sadržaj ovog sajta isključivo za njihovu ličnu i nekomercijalnu upotrebu. Svako objavljivanje ili redistribuiranje celog ili delova sajta www.logopednovakovic.rs 
u bilo kom obliku, je zabranjeno i podleže tužbi.

linija footer320 IkonicaUp 
Sva prava zadržana. Korisnici mogu preuzimati i štampati delove ili sadržaj ovog sajta isključivo za njihovu ličnu i nekomercijalnu upotrebu. Svako objavljivanje ili redistribuiranje celog ili delova sajta www.logopednovakovic.rs u bilo kom obliku, je zabranjeno i podleže tužbi.

COPYRIGHT © 2016 LOGOPEDSKI KABINET NOVAKOVIĆ, KRAGUJEVAC, SVILAJNAC

DESIGN BY: Tatalović | WEB DESIGN BY: Manija Web Design

DESIGN: Tatalović | WEB DESIGN: Manija Web Design

DESIGN: Tatalović | WEB DESIGN: Manija Web Design