Kragujevac - Luja Pastera 16/5              Svilajnac - Kralja Petra Prvog 123

Kragujevac - Luja Pastera 16/5              Svilajnac - Kralja Petra Prvog 123

Posetite našu Facebook stranicu     Facebook         063 / 7793 - 197Slusalica

Posetite našu Facebook stranicu     Facebook         063 / 7793 - 197Slusalica

Kragujevac, Svilajnac - 063 / 7793 - 197Slusalica

Pomoc psihologa

INTELEKTUALNI RAZVOJ


Intelektualni (saznajni ili kognitivni) razvoj odnosi se na proces rasta i promena mentalnih sposobnosti kao što su opažanje, pamćenje, mišljenje i učenje (često se mogu sresti i termini kao prikupljanje i obrada podataka, rešavanje problema, donošenje odluka ). Glavna svrha postojanja ovih sposobnosti je prikupljanje i organizovanje znanja o spoljašnjem svetu (kako fizičkom, tako i socijalnom) da bi se u njemu moglo što lakše i bezbednije da funkcioniše i organizuje sopstveno ponašanje.

Intelektualni razvoj počinje od samog rođenja i po svojoj prirodi je usmeren na odnos deteta prema objektima i dešavanjima u fizičkom okruženju ali i na odnos sa drugim ljudima. Bitno je istaći da se ovaj razvoj ne odvija izolovano od ostalih oblika psihičkog života i razvoja deteta već se snažno oslanja na motorni, socio-emocionalni i jezički razvoj. Zapravo svi ovi oblici razvoja od početka su u izuzetno jakoj interakciji, međusobno se prožimaju i uslovljavaju jedan drugi. U ranim fazama života deteta oni se teško mogu uopšte diferencirati i tek sa sazrevanjem se jasnije izdvajaju kao samostalne celine ( mada njihova međuzavisnost nikada ne prestaje).


FAKTORI KOJI ODREĐUJU RAZVOJ INTELIGENCIJE

Na intelektualni razvoj utiču dve grupe faktora: genetski i sredinski (ili faktor učenja).

Genetski sklop deteta određuje kako će se nervni sistem razvijati pa će na taj način usloviti i intelektualno sazrevanje deteta. Veliki broj genetskih poremećaja (kao napr. Daunov sindrom) koji za posledicu ima oštećenje funkcije nervnog sistema dovešće do problema u intelektualnom razvoju.

Sredinski faktori se grubo mogu podeleti na biološke i socio-kulturne. Biološki faktori obuhvataju aspekte kao što su ishrana, izloženost različitim bolestima, fizička stimulacija, unošenje različitih hemikalija u organizam, povrede nervnog sistema i sl. Socio-kulturni faktori odnose se u širem smislu na tip kulture u kojoj detete raste, ekonomske potencijale zajednice i dostignuti standard tehnološkog razvoja društva. U užem smislu socio-kulturni faktori podrazumevaju porodičnu emocionalnu klimu u kojoj dete raste, način vaspitanja koji roditelji primenjuju, interakciju sa drugim osobama iz neposrednog okruženja, obrazovanje, korišćenje stimulativnih sredstav (igračke i sl.),...

Genetski i sredinski faktori su u uvek u interakciji i teško je odrediti tačan doprinos svakog od njih. Uglavnom se smatra da genetika definiše opšti nivo (krajnje granice ili potencijal ) intelektualnog razvoja, dok sredinski faktori određuju koliko će se u okviru tog nivoa ili granica urođeni intelektualni potencijal razviti. To znači da ni jedan faktor sam po sebi nije dovoljan za razvoj deteta. Genetski potencijal bez adekvatne sredinske stimulacije neće dovesti sam po sebi do odgovarajućeg intelektualnog razvoja ali ni intenzivna sredinska stimulacija deteta neće moći da nadjača genetska ograničenja.

FAZE U RAZVOJU INTELIGENCIJE

Кako je već rečeno, intelektualni razvoj počinje od rođenja deteta i prolazi kroz nekoliko kvalitativno različitih faza. To znači da razvoj nije jednostavno povećanje broja i složenosti informacija koje dete vremenom može da obradi već podrazumeva promenu načina na koji dete barata sadržajima koje prikuplja iz svog okruženja.

Intelektualni razvoj prolazi kroz četiri faze razvoja (prema švajcarskom naučniku Pijažeu):

  1. faza senzomotorne inteligencije (od rođenja do druge godine)
  2. faza preoperacionalnog mišljenja (od druge do sedme godine)
  3. faza konkretnih operacija (od sedme do jedanaeste godine)
  4. faza apstraktnog mišljenja (od 11 godina i dalje)


SENZOMOTORNA INTELIGENCIJA

Senzomotorna inteligencija karakteriše uzrast deteta od rođenja do navršene druge godine života. To je period izuzetnih promena i napredovanja svake bebe u kome ona formira znanje o svetu kroz čula i pokrete (otuda i naziv senzomotorna). Zapravo, beba počinje da formira sliku sveta kroz mogućnosti koje su joj date na rođenju kao što su gledanje, slušanje, hvatanje, sisanje i sl. Кako vremenom njene mogućnosti postaju složenije ta slika postaje sve kompleksnija i završava se formiranjem unutrašnjih simbola (mentalnih, unutrašnjih reprezentacija) kao predstavnika objekata i događaja iz realnosti. Tako dete od refleksnih reakcija postepeno uspostavlja senzo-motorne šeme koje kroz procese asimilacije i akomodacije postaju sve složenije i međusobno povezanije i omogućavaju sve kompleksije aktivnosti baratanja objektima. Кroz baratanje objektima (lična aktivnost deteta) dete stiče saznanja o njihovim svojstvima i međusobnim odnosima i na taj način formira svest o realnosti i relacijama koje vladaju u njoj.

Najvažniji produkt intelektualnog razvoja deteta u ovom periodu je formiranje šeme postojanog objekta. To znači da dete shvata da objekti u realnosti postoje i kada ih ono ne registruje svojim čulima (trenutno ih ne vidi i ne čuje), odnosno da postojanje realnih stvari nije vezano za njega samog. Tada se kaže da je dete stvorilo mentalnu reprezentaciju tog objekta. Ovo saznanje formira se postepeno. Bebe sve do četvrtog meseca nemaju svest o tome da objekti nastavljaju da postoje i kad ih one ne vide. Ako detetu ovog uzrasta sakrijete igračku koju je posmatralo ono neće pokušati da je traži. Već na uzrasto od 4 do 8 meseci dete će nastojati da dohvati igračku koja je delimično skrivena, dok će u periodu od 8. do 12. meseca tražiti igračku koja je kompletno sakrivena pred njim. U sledećoj fazi razvoja (12-18 meseci) dete će pronaći igračku koja je vidljivo stavljena iza jednog zaklona pa onda prebačena iza drugog zaklona. Na kraju senzomotornog perioda razvoja dete treba da je u stanju da traži igračku na pravom mestu posle serije nevidljivih premeštanja. To znači da dete u svojoj svesti ima mentalnu predstavu igračke kao realnog objekta koji postoji nezavisno od opažanja samog deteta. Na taj način deca formiraju sliku realnosti koju sačinjavaju samostalni objekti. Ti objekti za decu imaju određeno značenje koje je nastalo kroz neposrednu aktivnost (senzomotornu šemu) koju su deca imala u odnosu ili sa tim objektima (napr. viljuška je ono čime jedem).


PREOPERACINALNO MIŠLJENJE

Period preoperacinalnog mišljenja traje od druge do sedme godine. Odnosi se na oblik mišljenja koji koristi mentalne reprezentacije (predstave) i govor koji se ubrzano razvija ali se ne zasniva na logičkim pravilima, te se često naziva i prelogičko, prekauzalno, intuitivno ili magijsko mišljenje. Iako deca na ovom uzrastu formiraju stabilne pojmove, ona nisu u stanju da izvedu određene logičke operacije na njima.

Za ovu fazu razvoja karakteristična je sposobnost deteta da razume, predstavlja, zapamti i zamišlja u sebi objekte koji trenutno nisu prisutni u njegovom opažajnom polju. To znači da dete misli kroz slike i simbole. I igra deteta u ovom periodu postaje simbolička (napr. kartonska kutija se vozi kao auto). Pojavljuje se igranje uloga (napr. dete je lekar koji leči lutku). Generalno, igra sve više ima socijalni karakter uključujući veći broj učesnika sa određenim međusobno dodeljenim ulogama.

U ovoj fazi dominantnu ulogu ima radoznalost deteta koje počinje aktivno da se interesuje i postvalja veliki broj pitanja tipa „kako“ i „zašto“ sa željom da izgradi sopstvenu sliku realnosti. Ta slika zasniva se na intelektualnom procesu koji ima nekoliko karakteristika.

  1. Egocentrizam u mišljenju - podrazumeva nesposobnost dece da stvari sagledaju iz perspektive nekog drugog. Drugim rečima, deca misle da svi drugi sagledavaju stvari na način na koji oni to čine i nisu svesna da postoji drugi ugao gledanja (napr. dete je ubeđeno da to što se njemu sviđa mora da se sviđa i nekom drugom).

  2. Prekauzalno mišljenje – odnosi se na način na koji deca shvataju i doživljavaju odnos između uzroka i posledice. Umesto logičkih odnosa, mališani ovog uzrasta svoja shvatanja uobličavaju kroz animizam, artificijelizam i transduktivno mišljenje.
    Animizam je tendencija da se neživim objektima pridaju svojstva živih bića (kad ispusti lutku, dete misli da lutku to boli).
    Artificijelizam podrazumeva da se spoljašnja dešavanja objašnjavaju ljudskim delovanjem (noć nastaje kad napolju neko ugasi veliko svetlo).
    Transduktivno mišljenje se odnosi na povezivanje dva specifična događaja (koja nisu u realnoj vezi) u uzročno-posledični niz (napr. ako u trenutku kad se upali svetlo igračka padne sa stola, dete smatra da je paljenje svetla uzrok pada igračke).

  3. Centracija u mišljenju - podrazumeva fokusiranje pažnje na samo jednu karakteristiku ili dimenziju nekog objekta ili situacije dok se sve ostale zanemaruju. Dete ovog uzrasta nije u stanju da istovremeno obrađuje dve klase podataka (napr. ako pitate dete koje je boje lopta koja na crvenoj osnovi ima velike bele krugove ono će vam reći ili da je crvena ili da je bela potpuno zanemarujući drugu boju).

  4. Odsustvo konzervacije - konzervacija je svest ili znanje da promena pojavnih (opažajnih) svojstava ne menja suštinu nekog objekta ili pojave. Deca nemaju ovu svest i vezuju se za čulne podatke kojima trenutno raspolažu. Na primer, ako poređate dva niza cvetova , crveni i plavi, jedan ispod drugog tako da imaju isti broj cvetova i jednake su dužine dete će reći da nizovi imaju isto cvetova. Ako povećate razmak između plavih cvetova tako da niz izgleda duži, dete će reći da u plavom nizu ima više cvetova nego u crvenom.

  5. Ireverzibilnost mentalnih operacija - podrazumeva nesposobnost dece da mentalno (u mislima) izvedu suprotnu akciju, tj. vrate unazad nešto što se desilo. Ako se pred detetom dve iste čaše napune istom količinom vode dete će konstatovati da u obe čaše ima isto vode. Ako se iz jedne čaše pred detetom voda preruči u drugu čašu koja je uža i viša, dete će reći da u toj drugoj čaši ima više vode. To znači da dete ne može da zamisli proces vraćanja u nazad (reverzibilnu operaciju) kojim bi se voda vratila u prvu čašu u kojoj je bilo isto vode.

  6. Odsustvo sposobnosti inkluzije klasa - inkluzija klasa podrazumeva razumevanje da jedna kategorija (klasa) može da sadrži više podkategorija (subklasa). Deca ovog uzrasta ne mogu da izvedu ovu logičku operaciju podvođenja neke kategorije u višu klasu. Кada detetu ovog uzrasta pokažete skup od šest pasa i tri mačke i pitate ga da li tu ima više pasa ili životinja ono će vam odgovoriti da ima više pasa iako zna da su i psi i mačke životinje.

  7. Odsustvo tranzitivne inferencije - tranzitivna inferencija je oblik zaključivanja tipa „Ako je A veće od B i B veće od C, onda je A veće od C“. Deca na preoperacionalnom nivou ne mogu da izvedu ovu vrstu zaključka i imaju teškoću da razumeju da će A biti veće od C.


FAZA КONКRETNIH OPERACIJA

Ova razvojna faza počinje negde oko sedme godine i traje do jedanaeste godine. Кarakteriše je formiranje logičkog mišljenja koje obično podrazumevamo pod inteligentnim ponašanjem. Zahvaljujući moždanom razvoju deca ovog uzrasta poseduju mogućnost korišćenja logičkih operacija i uspešno savladavaju prepreke koje su im predstavljale teškoću u predhodnoj fazi.

U ovom periodu deca se oslobađaju egocentrizma u mišljenju, postaju sociocentrična i sposobna da objekte i situacije sagledavaju iz različitih uglova i perspektiva. Mogu da izvode induktivne zaključke, tj. da iz pojedinačnih slučajeva uoče neko pravilo ili zakonitost (ako poznaju odlike nekoliko primaraka jedne biljke mogu da zaključe koje su opšte karakteristike te vrste biljaka). Mišljenje u ovom periodu postaje decentrirano i deca istovremeno mogu da obrađuju više klasa podataka. Uspostavlja se i konzervacija te čulni podaci gube na značaju u korist suštinskih (broj cvetova u redu je isti bez obzira na razmak između cvetova, tj. bez obzira na dužinu reda). Postoji svest o reverzibilnosti akcija (dete zna da je količina čokolade ista i kada je čokolada cela i kada je polomljena na kockice), razvija se sposobnost inkluzije klasa (deca razumeju da jedna klasa može imati više podklasa) i tranzitivne interferencije (razumevanje da ako je prvi štapić duži od drugog, a drugi od trećeg, onda je i prvi štapić duži od trećeg).

Ono što deca u ovoj fazi još ne mogu je da misle apstraktno. Sve logičke operacije oni prevashodno mogu da vrše na konkretnim sadržajima (stvarima) blisko povezanim sa njihovim iskustvom. Za njih su pojmovi kao što su demokratija, republika, energija reči koje nemaju jasan smisao. Takođe ne mogu da shvate značenje i smisao uopštenih naučnih formula tipa brzina=pređeni put/vreme i teško će izvesti formalni zaključak da ako je A veće od B i B veće od C, onda je i A veće od C (iako na konkretnim drvenim štapićima mogu da dođu do ovog zaključka).

U ovoj fazi deca ne mogu ni hipotetički da misle. Hipotetičko mišljenje podrazumeva sposobnost predviđanja mogućih posledica nekog dešavanja, tj. formulisanja hipoteza i vezano je za naučno razmišljanje i eksperimentisanje. Na ovom uzrastu deca zato nemaju sposobnost sistematskog i planskog rešavanja problema i prevashodno se oslanjaju na metod pokušaja i pogreški (isprobavanja „uživo“ različitih pristupa).


FAZA APSTRAКTNOG MIŠLJENJA (FORMALNIH OPERACIJA)

Faza formalnih operacija počinje negde oko jedanaeste godine i vezana je za pubertetske promene u dečijem organizmu koje vode dostizanju telesne zrelosti svih organa , pa i centralnog nervnog sistema. U ovoj fazi dostižu se najsloženiji oblici inteligencije koji karakterišu i odrasle osobe.

U ovom periodu razvija se takozvano apstraktno mišljenje koje podrazumeva primenu logičkih operacija ne samo na konkretnim stvarima već i na idejama i sadržajima koje osoba nikada do tada nije imala u svom iskustvu. Pri tome se sve te aktivnosti izvode samo „u glavi“, bez potrebe za realnim sadržajima. Deca ovog uzrasta su u mogućnosti da izvode deduktivne zaključke (da iz opšteg pravila izvlače zaključak o nekoj pojedinačnoj situaciji) i formulišu predviđanja (hipotetičko mišljenje) što predstavlja suštinu nauke. Ona su takođe sposobna da dugoročno planiraju i razmatraju različite moguće ishode svojih planova, kao i da sistematski i planski pristupe rešavanju nekog problema (naučno eksperimentisanje).

Na ovom uzrastu razvijeno je i mišljenje tipa „ako.... onda“, kao i metakognitivno mišljenje koje podrazumeva razmišljanje o sopstvenom mišljenju i mišljenju drugih.

Na kraju razvojnog procesa mišljenja deca su u stanju da povezuju prošla iskustva sa zahtevima sadašnjosti, na osnovu toga planiraju buduća dešavanja i predviđaju njihove ishode i poledice što predstavlja najviši oblik prilagođavanja sredinskim uslovima i dovodi do maksimalne efikasnosti u interakciji sa okruženjem.

 

Ime i prezime **
E-mail **
Tekst poruke **

Ime i prezime **
E-mail **
Tekst poruke **

CENTAR ZA EDUKACIJU NOVAKOVIĆ

Kragujevac Svilajnac
Luja Pastera 16/5 Kralja Petra Prvog 123

 

 
063/77-93-197  SlusalicaF
info@logopednovakovic.rs
Posetite našu Facebook stranicu  FacebookF

 

Za sva dodatna pitanja, potrebne informacije, sugestije i
predloge stojimo Vam na raspolaganju.

linija footer   IkonicaUp 
Sva prava zadržana. Korisnici mogu preuzimati i štampati delove ili sadržaj ovog sajta isključivo za njihovu ličnu i nekomercijalnu upotrebu.
Svako objavljivanje ili redistribuiranje celog ili delova sajta www.logopednovakovic.rs u bilo kom obliku, je zabranjeno i podleže tužbi.

linija footer670    IkonicaUp 
Sva prava zadržana. Korisnici mogu preuzimati i štampati delove ili sadržaj ovog sajta isključivo za njihovu ličnu i nekomercijalnu upotrebu. Svako objavljivanje ili redistribuiranje celog ili delova sajta www.logopednovakovic.rs 
u bilo kom obliku, je zabranjeno i podleže tužbi.

linija footer320 IkonicaUp 
Sva prava zadržana. Korisnici mogu preuzimati i štampati delove ili sadržaj ovog sajta isključivo za njihovu ličnu i nekomercijalnu upotrebu. Svako objavljivanje ili redistribuiranje celog ili delova sajta www.logopednovakovic.rs u bilo kom obliku, je zabranjeno i podleže tužbi.

COPYRIGHT © 2016 LOGOPEDSKI KABINET NOVAKOVIĆ, KRAGUJEVAC, SVILAJNAC

DESIGN BY: Tatalović | WEB DESIGN BY: Manija Web Design

DESIGN: Tatalović | WEB DESIGN: Manija Web Design

DESIGN: Tatalović | WEB DESIGN: Manija Web Design